Матушка Домника (Коробејникова). Молитва – слатки плод Великог поста

Сада ми проживљавамо такво време, када се сваки дан може назвати празником, то јест ми проживљавамо време Великог поста. Велики пост – то је 40 дана духовног тријумфа, чудесно и богато време. Шта је у њему најглавније? Вероватно, то да је Велики пост време сећања на Бога. У ове дане Бог предстоји стално нашим духовним очима. И ми можемо особено тада осетити, да нам је потребан само Он. Све друго ми можемо имати, а можемо и немати. Земни успех, конфор, поштовање од људи, напредак у пословима, могућност развијања својих природних дарова – од тога, имамо ли ми то или не, не зависи наша срећа. Но, ако немамо Бога, живо општење с Њим, радост Његове љубави – онда немамо ничег. И зато је најглавније дело у нашем животу – умилостивљавати Бога, угађати Му, тражити Га у свако време и на сваком месту.

Радујте се, с нама је Бог!

Молитва може освештати сав човеков живот. Старац Пајсије је саветовао дошавшим к њему мирјанима: „Освештавајте ваш живот. Када домаћица, занимајући се кућним пословима, твори молитву, све се освештава: не само храна, него и они који је једу, такође се освећују“. У дому где живи молитва, сав живот долази у хармонију, тамо влада мир, радост, љубав. Тамо сасвим другачије гледају на живот, то јест у свему виде Божију љубав, и чак тешкоће прихватају бодрим духом, с надом.

Како сазнати вољу Божију? Мати Домника

Многи људи желе да дознају у чему је воља Божија? Шта је потребно учинити, да би се она испунила? Једни због овога иду старцима, други, по савету преподобног Варсануфија Оптинског, питају мало дете, трећи, бацају коцку...Но, има начин да се дозна и испуни воља Божија непогрешиво. О њему кратко говори апостол Павле у Првој посланици Солуњанима.

Мати Домника (Коробејникова) “У сваком тренутку имамо за шта да благодаримо Богу

«Човека обмањују његове сопствене помисли. Код њега може бити све предобро, то јест да је обдарен свиме од Бога. Но, има код њега некаква малена особеност, коју он сматра недостатком. И гле човек 30 година мисли на таај недостатак и сматра се несрећним. На пример неко мисли, да му не одговарају родитељи, неко сматра да су за све његове тешкоће криве риђе власи, јер су га у детињству због тога задиркивали. Други тугује што није учио у бољој школи или није добио боље образовање. И управо овакве помисли заклањају човекод поглед да не види да је његов живот пун дарова Божијих. И произилази врло чудновата ствар: човек богато обдарен од Бога, диви се томе, а од најмањих помисли постаје несрећан!»

Мати Домника (Коробејникова). ТАЈНА ДОБРОНАМЕРНОСТИ ИЛИ ПОДВИГ ЈЕВАНЂЕЉСКОГ ОПШТЕЊА

Ми постижемо своје јединство, наш заједнички живот у Христу. Свакако, то је тешко, јер јеванђељско општење је изнад наше природе, која се налази у паду, и зато неретко оно захтева подвиг. А тамо где се испуњава заповест, увек присуствује Христос. И када изговарамо једну реч са јеванђељским осећањем, са љубављу према ближњем – увидећемо да у том моменту стварно стоји између нас Живи Христос. «Када се наша људска реч говори у духу, заповеђеном од Христа, тада она задобија божанску силу. Она носи у себи живот, истину, зато што је плод живећег у нама Христа»

Игуманија Домника (Коробејникова). Дозволимо Христу да нас пронађе

Сваки човек може лако да се изгуби попут драхме која је пала у смеће или је нестала кроз рупу на поду. А Христос га за то време тражи, пали светиљку и мете собу. Да ли ће Му човек дозволити да га пронађе? То није тешко. Подједнако лако као што отварамо врата можемо да се отворимо за Господа, и да поново откријемо духовни свет, тако да ћемо у срцу осећати присуство Бога и светаца и сетићемо се зашто живимо.

Игуманија Домника (Коробејникова): МОНАШТВО – ЖИВОТ У ДРУГОМ КООРДИНАТНОМ СИСТЕМУ

Александро-Невски Ново-Тихвински женски манастир у Јекатеринбургу је 19. маја обележио освећење главног храма обитељи, сабора у част светог благоверног кнеза Александра Невског. Честитајући настојатељници манастира игуманији Домники (Коробејниковој) и њеном сестринству јубиларни датум, објављујемо разговор са Матушком Домником, који се дотиче најсуштинскијских питања унутрашњег монашког живота.

Матушка Домника (Коробејникова). Kaкo се исцелити од увредљивости (злопамћења)

Зашто Бог слободно дозвољава људима да Га вређају, чак и да хуле? Зато што код Бога нема осећања незаштићености. Бог је слободан и Он воли све људе, независно од њиховог односа према Њему, Он је слободан у љубави, у милости. А ми се осећамо незаштићени, ми зависимо од мишљења и односа других људи, и у томе је корен свих наших увреда. Код нас се догађа овако: нас пецну – ми се увредимо, нас не уваже – ми се жалостимо, престајемо да волимо човека, губимо наклоност према њему, то јест ми нисмо слободни, већ зависни. Како да стекнемо унутрашњу слободу и снагу да волимо све?

Игуманија Домника. САМО СЕ ЉУБАВЉУ ИСЦЕЉУЈЕ ЧОВЕК

За сваког хришћанина је животно важно да прима сваког човека онаквим какав он јесте: никада га не осуђивати ни у мислима, ни тим више речима, не прекоревати, никако не давати до знања човеку да он има неки недостатак. Памтићемо један духовни закон: што је мање примедби, критика, прекора, тим има више љубави. А тамо где је више љубави, тамо се много брже исцељују страсти и стичу врлине.